Radoja Eleza, predsednika UO Foto-kino kluba Trebinje, člana UO Asocijacije za umetničku fotografiju Bosne i Hercegovine, ovogodišnjeg dobitnika nagrade „Tomin šešir“ na početku razgovora pitamo šta mu znači ovo priznanje.
– Meni to priznanje zaista puno znači, nema veće časti nego dobiti „Tomin šešir“, nešto što je pečat barda fotografije na ovim prostorima.
– Kakvi su utisci sa ovogodišnjeg samita?
– Ja sam tu od početka i svake godine se videlo nešto novo. Kad se setim prvog samita i uporedim sa ovim sad, broj učesnika je veći iz godine u godinu, to je pokazatelj da su ljudi prepoznali da je to izvanredna manifestacija fotografa u regionu. Svi ovde rado dolaze i svi prenesu utiske drugima, tako da se to uvećava.
– Kako samit napreduje, kako se razvija?
– Peternek je ranije pokrenuo inicijativu, koju smo svi podržali, da ovo preraste u balkansku priču. Ja sam se potrudio da animiram fotografe iz Bugarske da dođu i mislim da su prvi put na ovakvoj manifestaciji, gde ima toliko fotografa, toliko izvanrednih izložbi i dobrih sadržaja. Mislim da će oni to preneti svojim kolegama u Bugarskoj i nadam se da će ta priča nastaviti da se razvija, da neće stati na ovome i da će da postane jedan prepoznatljiv fotografski događaj na Balkanu. Inače, bugarski fotografi su članovi njihove Fotografske akademije. Julije Julijev je organizator foto kolonije Plener. Ja sam učestvovao na toj koloniji ovog leta. Oni okupe deset fotografa i poslednjeg dana postave izložbu printanih radova nastalih na toj koloniji. Ja se nadam, ako se steknu uslovi, možda će i samit jednog dana napraviti nešto slično. Takođe, nadam se da će neki od ovih učesnika biti gosti na njihovoj koloniji sledeće godine. To i jeste cilj samita, da se ljudi umrežavaju i mislim da to ide dobrim tokom.
– Kako ocenjujete izložbe na ovogodišnjem samitu?
– Izložba Željka Sinobada je izvanredna. On je kasnije u prezentaciji svojih radova obrazložio i ispričao priču gde je on to stvorio, kako je stvorio i zašto je baš tako poređao fotografije. Sad kad sam to čuo shvatio sam da je to jedna priča okačena na zidu. A fotografije su zaista izvanredne.Odlične su i dve kolektivne izložbe. Posebno su mi se dopali veliki formati ispred Kulturnog centra, zato što ne treba čekati da publika dođe u neku galeriju, nego treba da izlazimo među publiku, da fotografije primete i oni koji nisu imali nameru da ih vide. Ja sam stajao tamo i gledao sam kako se ljudi ponašaju. Tu je jako puno ljudi prošlo i gledalo te fotografije. Gledao sam ljude koji prelaze ulicu da bi ih videli. To su bili ljudi svih starosnih dobi. Posebno me raduje da je bilo puno mladih, možda će neko od njih odlučiti da dođe u Foto klub „Leskovac“ i postane njihov član.
Razgovor vodila: Ivana Ristić
FOTO KLUB "LESKOVAC" 