Miha Kacafura, potpredsednik Foto kluba Maribor, šesti put zaredom učestvuje na Samitu fotografa eks Jugoslavije u Leskovcu.
– Šta vama znači učešće na ovom samitu?
– Ono što je meni najpre palo u oči to su svi ovi ljudi sa kojima možeš posle jednog minuta da razgovaraš kao da ste prijatelji već deset godina. Svima nam je dodirna tačka fotografija i druženje. To nas spaja u veliku familiju koja nije samo ovde u Srbiji, nego i na drugoj strani bivše Jugoslavije, u Sloveniji.
– Kako ocenjujete izložbe priređene na samitu?
– Ja mogu reći da je kolekcija Željka Sinobada vrhunska. Tamo ima čak jedna fotografija za koju bih rekao da bih je rado imao u mom stanu. To je fotografija na kojoj se vide samo noge, štapovi, a jedan je čak bez nogu. Tu se vidi sva besmislenost savremenog sveta i to je baš ona poruka koju mi fotografi treba da pošaljemo celom svetu. Ušli smo u elektronsko doba gde je čovek izgubio dušu, počeo je egoizam i više nema onog da radimo „svi za jednog, jedan za sve“. To je gubitak koji je došao sa elektronskim aparatima, sa svim tim sredstvima koja ubijaju društvo. A mi treba da budemo zajedno, treba da se ljubimo, a ne da ratujemo. Kako god bilo, u svakom slučaju mi smo svi ljudska bića, volimo lepo, volimo dobro. Svima treba poželeti najbolje, mislim da je to ono što je najbitnije. I ne samo ovde na samitu, nego svuda.
– Koliko je za vas bilo inspirativno snimanje na Staroj planini?
– Mi Slovenci dolazimo iz zemlje koja je poznata po planinama. Ja sam rođen u planinama. Ali te planine su sasvim drugačije. Ovo je potpuno novi utisak. Nije to ono što se vidi kod nas u Sloveniji. Tamo je samo kamen i gora. Ove planine su na mene ostavile jak utisak. A sa druge strane, u ovim selima ima toliko motiva da čovek ne može da veruje. Svakako, kad dolaze stranci oni gledaju drugim očima, to je normalno. Kad vi dođete u Sloveniju isto tako gledate drugim očima. Ono što je nama neprimetno vi uočite i osećate jače nego mi. Nama je interesantno da vidimo ove građevine, kako se radi… A meni lično najinteresantnije je bilo što sam za ova dva dana na Staroj planini video bar desetak kamiona TAM koji su se nekad proizvodili u Mariboru u fabrici u kojoj ja radim. Tih kamiona kod nas više nema, a ovde ne samo da mogu da se vide, nego još rade, još se voze. Meni je to bilo nostalgično.
– Redovni ste učesnik samita, da li je očigledan njegov napredak?
– NI za jedan samit ne mogu reći da je bio loš. Možda nije bilo dovoljno edukativnog sadržaja, ali kroz razgovore sa učesnicima možete da steknete puno novog iskustva jer tu ima ljudi koji su u samom vrhu u oblasti fotografije na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ti razgovori su na visokom nivou, a od svakog učesnika može se nešto naučiti. Nisu to samo razgovori proistekli iz programa, nego svakodnevni razgovori u kolima, u šetnji… Ima tu mnogo edukativnih momenata. Imam utisak da ljudi koji ovde dolaze to i žele, da razmenjuju iskustva. I to je važan deo samita.
Razgovor vodila: Ivana Ristić
FOTO KLUB "LESKOVAC" 