Vinko Šebrek, počasni predsednik Foto kluba Zagreb i potpredsednik Zagrebačkog foto-kino saveza, redovni je učesnik Samita fotografa eks Jugoslavije od prvog izdanja i naglašava da je užitak doći ovde.
– Kako ocenjujete ovogodišnji samit?
– Impresivno! Odlično zbog toga što sretnem drage ljude i upoznam nove. Ja volim ljude i želim stupiti s njima u komunikaciju. Razgovaramo o svemu, ne samo o fotografiji. Mislim da ovde među organizatorima i učesnicima nema nikog ko bi narušio sinergiju između nas. Ovde se sve slilo i ljudi traže dodirne tačke i nešto novo.
– Šta je na vas ostavilo najjači utisak?
– Izložbe. Meni su sve tri izložbe ostavile jak utisak, pre svega jer su u trendu, jer fotografija živi sa vremenom, ona je svedok vremena, ali svedok je i umetnosti i kreativnosti i svega što se stvara u svetu. Smatram da smo mi na tom tragu, da sledimo uže nacionalne, regionalne i svetske okvire, tako da su sve tri izložbe fenomenalne.Na mene je poseban utisak ostavila ne samo izložba Željka Sinobada, nego i on kao čovek, kao autor, kao fotograf koga ja znam odavno, iako ga lično nisam poznavao. Sada sam imao priliku da razgovaram duže s njim. Pošto sam se bavio reporterskom fotografijom i novinarstvom, pričali smo kako su nastale te fotografije. Za njega smatram da je veliki profesionalac. Drugo što bih još naglasio je da je veliki čovek, jer prilazi svakom događaju i objektu s dužnim poštovanjem, da ga ne povredi. Svidelo mi se kod njegovog predstavljanja i to što je rekao za jednu fotografiju da je tu pogrešio jer nije predvideo šta će se dogoditi, a mi fotoreporteri to moramo predvideti ili očekivati. Jedino kad idete po zadatku, onda je to drugo, ali on je uvek bio sam svoj i, ako mogu reći, slobodan. Svidela mi se i profesionalnost njegove prezentacije. Ja sam gledao izložbu, nisam se mogao zaustaviti, pa kad su dolazile kolege učesnici rekli smo da idemo izabrati favorita, iz ova tri područja, neka bude to opšti život kakav je, onda portret, a onda i ta krizna situacija, jer fotoreporter se nađe na svim tim mestima. I jako je dobro da imamo različitosti u percepciji i za iskazivanje, a ima i jako mnogo sličnosti, pa se onda čovek začudi kako je to moguće. Znači slika te privuče. Slika traži tebe i ti se vraćaš njoj. To smo i razgovarali sa Željkom, naravno da je on bio sa takvim pristupom počašćen, jer autor ne radi za sebe da to završi u ladici, nego pokazujke svetu, jer se on izražava slikom. A Željko se kasnije izražavao i rečima. Za mene je to bio jedan poseban doživljaj. Mogu se pohvaliti, moja žena nije fotograf, mada me prati stalno, i rekla je na kraju kad je Željko završio prezentaciju, odnosno predstavljanje svoje izložbe, da je ostala samo zbog njega i njegovih fotografija. Danas je svet slika, to je prva komunikacija, prvo što vidite kad otvorite novine ili knjigu, prvo gledate sliku koja govori više od hiljadu reči, takve su i Željkove fotografije.
– Koliko je za vas bilo inspirativno snimanje na Staroj planini?
– Ja sam svaštar, imam neka svoja težišta, to su pre svega ljudi, volim lajf fotografiju, to mi je prvenstveno, na drugom mestu je arhitektura, pa onda priroda, pejzaži. Ali to zavisi od trenutka. Izlet na Staru planinu mene je oduševio. Ne samo ono što smo slikali i doživeli, tada smo svaki sam sa sobom, razmišljamo kako ćemo to staviti u kadar i da bude što manje obrade u fotošopu naknadno. Ali, ja uvek stavljam na prvo mesto druženje. Ponovio bih ono što sam rekao i ranijih godina, to niko ne bi mogao organizovati kao što vi radite. Bar ne u Sloveniji i Hrvatskoj, koje najbolje poznajem, to su moje zemlje. Ne govorim to u smislu organizacije, mislim na ovo gostoprimstvo, tako brižno oko svih nas, sa dozom simpatije, to se ne može opisati. To ne može nijedan foto safari ili radionica da pruži. To je moguće samo ovde. Zato prevalimo hiljadu kilometara da bi došli kod vas. Zahvaljujem svima vama na svemu što ste nam pružili, od fantastičnog otvaranja do kraja. Zahvaljujem i gradu Leskovcu, jer to je veliki poduhvat. To je hrabrost. To treba reći, to je sve za veliku pohvalu, jer to zbližava ljude i doprinosi razvoju fotografije.
Razgovor vodila: Ivana Ristić
FOTO KLUB "LESKOVAC" 